BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Nikšićko Pozorište - ECPv5.11.0//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Nikšićko Pozorište
X-ORIGINAL-URL:https://niksickopozoriste.me
X-WR-CALDESC:Events for Nikšićko Pozorište
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:UTC
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0000
TZOFFSETTO:+0000
TZNAME:UTC
DTSTART:20260101T000000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20260506T080000
DTEND;TZID=UTC:20260506T170000
DTSTAMP:20260525T015943
CREATED:20260506T104421Z
LAST-MODIFIED:20260506T104519Z
UID:9013-1778054400-1778086800@niksickopozoriste.me
SUMMARY:„Беле ноћи“ из угла критике: Волети безусловно јесте божански дар
DESCRIPTION:Беле ноћи\, Фјодора Достојевског; режија и драматизација Ана Ђорђевић; премијера 28.април 2026;Никшићко позориште Пише: Јелена С. Перић (позоришна критичарка Радио Београда 2) У ритму опште трке и халабуке\, увелико навикнут на бомбардовање лошим вестима и  бомбастичним насловима\, застрашиван кризама\, ратовима и пандемијама\, савремени човек двадесет и првог века престао је да ослушкује себе\, а још мање своје ближње. Изгубио се негде између потраге за додатним послом и жеље да помогне себи. Он осећа да нешто није у реду\, да се не сналази\, да му тај ритам живота не прија\, да нешто недостаје. А недостаје љубав\, тај пети елемент\, та исконска потреба сваког појединца. И иако је Фјодор Достојевски свој кратки роман Беле ноћи написао 1848. године он је савременом читаоцу\, односно позоришном гледаоцу и те како близак. Редитељка Ана Ђорђевић\, уједно и ауторка драматизације\, заједно са својим колегама и сарадницима\, поставља ово дело на сцену Никшићког позоришта вешто избегавајући замке мелодраматично интонираних дијалога\, већ гради топлу\, искрену и дирљиву причу о људима који су око и поред нас\, тихи у својој присутности\, а тако потребни и овом друштву и свету на самој ивици понора. Занесењак\, сањар\, маштар\, како год да га окарактеришемо јесте у суштини есенција чистоте и доброте\, оне божанске\, најискреније и безусловне. Стеван Вуковић у тумачењу овог\, за данашње време несвакидашњег младића\, представља оваплоћење свих оних каснијих ликова Фјодора Достојевског. Он није понижен и увређен\, без обзира на неславни завршетак његовог и Настјенкиног односа\, већ се у њему налази сва она љубав и доброта којој је тежио и сам писац\, трудећи се да кроз своје јунаке проговара језиком хришћанске филозофије у свој њеној дубини и лепоти. Вуковићев јунак\, попут театарског Фореста Гампа\, очима детета посматра свет и људе око себе. Као биће залутало међу људе\, делује нестварно\, али не и смешно. У данашњем свету када је и нежност постала нека врста робноновчане размене\, овај нам јунак показује да је лепота давања још већа и узвишенија и да се волети може и без икаквих очекивања или пак калкулација. Он не оптужује чак и када његова надања бивају срушена\, већ без трунке патетике има разумевања за све око себе и не страхује да каже оно шта му је на срцу. НастјенкаМарте Шћекић поседује све оне карактеристике младе и заљубљене девојке. Њена осећања су валовита\, узбуркана\, градацијски оправдана и јасна. Енергично\, када је потребно\, младалачки наивно и занесено врло сликовито приказује емотивна стања своје јунакиње која удају за Станара у тумачењу уздржаног Вука Вучинића види између осталог и као одличну прилику за бег из досадног\, једноличног живота. Насупрот њеном лику дата је Мотја коју с пуно нежности гради Милица Кекић. Она је сва у експресији лица\, очију\, покрета\, тиха и суздржана\, константно на ивици откривања својих емоција\, а ипак до краја пуна разумевања и поштовања\, налик човеку у кога је заљубљена. Потребну живост унела је врло ефектна Мина Мићовић којој је поверена улога служавке Фјокле\, у свему другачије од снене и меланхоличне Настјенке. Обасјани светлошћу\, налик поларној\, јунаци као да су све време на граници сна и јаве. Драматуршки промишљено\, увођењем ретроспективног приповедања\, сазнајемо о догађајима који су претходили Настјенкином и Занесењаковом познанству\, а чак и када није актер догађаја његов је лик\, попут немог посматрача и свезнајућег приповедача увек дискретно присутан на сцени. Занимљиво сценско решење Весне Сушић у виду спиралних степеница врло тачно прати и осећања самих јунака\, те како емоције расту\, тако се и њихово кретање пење ка самом врху и обартно\, доводећи их у појединим тренуцима и до самог почетка стубишта које у овом контексту имају вишеслојна симболична значења попут метафоре хијерархије или губитка положаја \, у конкретном случају љубави. Употпуњени костимима Јелене Стокуће и одабиром музике редитељке Ане Ђорђевић сачињено је реалистично читање дела једног од највећих мислилаца светске књижевности\, Фјодора Михаиловича Достојевског. (Критика је емитована у емисији Културни кругови;Радио Београда 2)
URL:https://niksickopozoriste.me/repertoar/bele-noci-iz-ugla-kritike-voleti-bezuslovno-jeste-bozanski-dar/
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://niksickopozoriste.me/wp-content/uploads/2026/05/bele-noci-post_b0606710-d6eb-438f-a2da-1d3396ae48fd.png
END:VEVENT
END:VCALENDAR