Nikšićko pozorište sa duodramom „Pluća“, Dankana Mekmilana, u rediteljskoj postavci Andreja Nosova, u nedjelju – 23. juna, gostuje na 32. Beogradskom ljetnjem festivalu BELEF 2024. Ovu zanimljivu i, u Evropi često produciranu dramu engleskog pisca, na scenu iznose Maja Stojanović i Stevan Vuković.
Pored činjenice da je drama „Pluća“ do sada imala na destine zapaženih premijera na pozornicama Evrope i Amerike (rađene su i nekolike verzije u teatrima zemalja okruženja), ova inscenacija u produkciji Nikšićkog pozorišta donijela je ne samo njenu praizvedbu u Crnoj Gori, već i novo – estetski drugačije čitanje i poimanje ove uzbudljive priče.
Piščev dramski narativ je upotpunosti ispoštovan, tako da je motivska struktura i poruka ovog književnog djela stavljena u prvi plan. „Pluća“ u inscenaciji Nikšićkog pozorišta u sebi nosi, prije svega, univerzalnu, tragikomičnu radnju o vječito neriješenim pitanjima muško-ženskih odnosa, koji su isprepleteni društvenim (socijalnim) problemima i dilemama koje se manifestuju kroz percepciju dramskih likova, sa centralnim pitanjem: Kako i zašto donosimo neke odluke u našim malim i prolaznim životima
Ovo je priča o nekim nesnađenim ljudima koji pokušavaju da kontrolišu život i kada se taj život desi nekako im isklizne, izmakne kontroli. Ovo je priča o jednom, svakodnevnom pokušaju da čovjek treba da bude dobar, da radi stvari smisleno, promišljeno, da se sve ne prepušta slučaju, jer nas život prevari i dokaže nam da je on ispred nas, da sve stvari koje se dešavaju dese se s nekim razlogom. Samo je pitanje kako se mi postavimo prema tome. Ako je neko dovoljno spreman da se usudi da pokrene kod sebe sva pitanja koja predstava nosi u sebi, onda smo napravili dobru stvar u smislu da smo barem začeli klicu nekog razmišljanja, navodi glumac Stevan Vuković u svom osvrtu.
Njegova koleginica i partnerka na sceni, Maja Stojanović potencira poruke ovog komada, koje se tiču i dotiču čovjeka, njegov pokušaj da bude bolji, kao i njegovu nesnađenost u vrtlogu društvenih poremećaja.
Ne možemo biti spremni za život, niti nas knjige mogu tome naučiti. Ne postoji nikakva garancija u životu. Ljudi su skloni obećanjima, da je nešto de fakto i de jure, da nema dalje, a život se dešava svake sekunde… Zbog toga bi trebaalo da svake sekunde donosimo odluke, da se trudimo da smo na neki način dobri – poruka je glumice Stojanović.
Reditelj Nosov je bio zadovoljan reakcijom publike još na premijeri, 30. novembra prošle godine. Njegove pretpostavke da će ova predstava tek u postprodukciji da raste, pokazale su se tačnim, jer je ovo djelo do sada imalo zapažene nastupe na scenama u Crnoj Gori i van njenih granica.
Mislim da je važna stvar da su, i glumci, i ansambl, i Pozorište srećni i da svi ponavljaju istu rečenicu: „Imamo dobru predstavu“. To je veliko zadovoljstvo – cijeni reditelj Nosov.