Monodrama „Na Drini ćuprija“, Iva Andrića, u impresivnoj interpretaciji Tihomira Stanića – poznatog dramskog umjetnika biće izvedena na Večernjoj sceni Nikšićkog pozorišta, u subotu 19. oktobra, sa početkom u 20 sati. Cijena ulaznice je sedam (7) eura. Riječ je o monološkom kazivanju izabranih djelova jednog od kapitalnih književnih djela na srpsko-htvatskom jeziku i jedno od najčitanijih i najviše prevođenih romana nobelobca Iva Andrića.
Tihomir Stanić već dvije decenije kazuje u raznim prilikama Andrićeve misli i vizije, protkane mudrošću, istorijskom istinom, ljepotom i duhom balkanskog čovjeka. O ovom svom neobično hrabrom poduhvatu – učenju dugog i složenog proznog teksta, bez partnera i dijaloga koji glumcu olakšavaju posao – Stanić je izjavio:
Sticajem okolnosti, zakačio sam se za ovu ideju pre dvadeset godina. Radio sam te 1999. godine pet meseci po pet sati dnevno i na kraju savladao jednu celinu iz romana „Na drini ćuprija“, koju sam zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao veče pripovedanja… Te rečenice Andrićeve usvojio sam, govorim ih s lakoćom vrlo često ped publikom, al ii u kafani bez ikakvog povoda… Pronašao sam u Andrićevom delu neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, egzistenciju i od kada sam savladao tekst „Na drini ćuprija“, i prvi put izveo ovu predstavu, 17. aprila 2001. godine, nikada više nisam morao da se brinem i trpim teror bilo kog pozorišnog reditelja, dikatora, pogrešnog upravnika… Obezbedio sam sebi egzistenciju, znajući da uvek mogu u školama da govorim deci i mladima Andrićev tekst. Iz velike zahvalnosti prema piscu i delu koje sam čitao još u ranoj mladosti – rodio sam se u školi, jer mi je otac bio učitelj, jedan hodnik je moju sobu delio od biblioteke, tako da sam kao dete mnogo čitao – ja sam zavoleo tog čoveka, njegov lik mi je intrigantan, u raznim fazama njegovog života. Dobar deo svog profesionalnog i privatnog razmišljanja usmerio sam k njemu i verujem da me to čini srećnijim, bogatijim i možda jednog dana i pametnijim, kazao je, između ostalog, glumac Stanić. On je istakao da je ovaj tekst govorio pola sata na svečanosti u SANU, prilikom simpozijuma o Ivu Andriću.
Pre toga sam nastupao u Malmeu, Roterdamu, Amsterdamu, a kazujem ga i u raznim našim selima. U Arilju sam govorio u seoskim školama, po Kosovu sam govorio deci – bude petnaestak njih, koliko ih ima… Govorim u raznim situacijama, ako neko ima vremena da sluša – naglašava Stanić.
O ovom djelu napisane su brojne kritike, iz kojih izdvajamo: Tihomir Stanić se latio uistinu teškog posla. Iz obimne građe, iz Andrićevog slojevitog i slikovitog prikaza života višegradske kasabe i brdovite okoline, koji zahvata period od šesnaestog stoleća do početka Prvog svetskog rata, izvukao je na svetlost scene duhovite, dramatične, poetične, komične i tragične peripetije Višegrađana, pre, tokom i posle izgradnje velelepnog mosta – simbola istorijskih mena i sudbine bosanskog življa, pod Turcima i Austrijom. ….Stanić je superiorno, dramaturški vešto, stvorio literarno-scensko delo od izuzetnog edukativnog značaja, koje je i kao teatarski poduhvat veoma značajno. Njegove glasovne bravure, varijacije emocija, bogatstvo glumačke ekspresije, i nadasve njegov lični šarm, kao da su zbir i suma njegovog raskošnog talenta i bogatog iskustva.