Na sceni Nikšićkog pozorišta, sinoć je premijerno izvedena predstava Bogojavljenje, inspirisana poezijom Matije Bećkovića, a rađena po tekstu i režiji Ane Đorđević.
Stajaćim ovacijama publika je nagradila maestralno izvođenje glumčkog tria Milovan Filipović, Nebojša Milovanović i Svetozar Cvetković.
Filosofska slojevitost, dijalog sa sopstvenom savješću pod budnim okom Sunca, sukobi koji traju koliko i istorija čovječanstva, potrunjeni gordošću, farisejstvom, palom ljudskom prirodom koja se mrvi, kao i proja na sceni. Sve je prolazno i u prah će se pretvoriti. Ovo su samo neke od poruka koje Bogojavljenje snažno nosi kada daje na uvid azbuku ljudske duše. Tekst koji susreće reditelja, glumca, gledaoca.
Ja Vam moram priznati da sam dugo bio u susretu sa ovim tekstom, znao sam nekako da ću ga raditi, dosta ranije i prosto sam u sebi čeznuo za nekim trenutkom da se spoje stvari i da krenem sa kolegama da radim. Znao sam da to zahteva jedan ozbiljan rad. Mi ovo doživljavamo kao svoju premijeru i videli ste da to nije nikakva floskula, uobičajen proces. Mi smo to radili zaista ozbiljno i temeljno, početkom leta u Beogradu, sa malim pauzama preko ljeta, pa smo nastavili i došli ovde kod vas da završimo taj proces i da se susretnemo sa publikom, a to smo i jedva čekali, naglasio je glumac, Nebojša Milovanović.
Prema riječima njegovog partnera na sceni Milovana Filipovića, predstava ima toliko jakih poruka, da bi morao izgovoriti polovinu teksta kako bi dao odgovore na vječno aktuelna pitanja. Goruća tema su podjele, koje ne zamiru i čovjek koji se ne pokaje do kraja.
Stalno se delimo i ne znam kako se više nismo do te mere izmrvili kao ona proja koju ste videli na sceni. Upravo to je poruka predstave, a to je ono što otac kaže sinu na kraju. U ovoj predstavi ima toliko jakih poruka da bih sad morao da vam izgovorim polovinu teksta da bih rekao koje su sve poruke. Kao što je i ona: „Hoćemo li se nadostiti sopstvene krvi?“ Toliko srljamo u nesreće, vekovima, da izgleda da nam nikad nije dosta. Upravo je to poruka, tekst Ane Đorđević inspirisan Matijinim stihovima koji opominje da prestanemo. Ali ne znam koliko pozorište u ovom vremenu ima uticaja, ali ja se nadam da će bar na neke ljude imati. Mi smo i tako u toku procesa bazirali te sve priče, u nameri da čovjek dođe do granice pokajanja, ali da se ipak na kraju ne pokaje. I to jeste neka kopča sa današnjim vremenom. Da, kajemo se, ali kriv je i neko drugi. Da, prihvatamo, krivi smo, ali nismo samo mi. Mislim da kad čovjek treba da se pokaje, on treba da se pokaje bezuslovno i do kraja. Svesno smo to ostavili tako u predstavi, da nema konačnog pokajanja, zbog gordosti, menaliteta, ili gluposti. Imate značajan deo ove predstave o budalama. Da postavimo prst na čelo i zapitamo se: Jesmo li mi te budale, ocijenio je Milovanović, dodajući da je jedini način trijumfa nad samim sobom, glupošću i gordošću, upravo u ljubavi, jer je ona putokaz i sve pobjeđuje.
Adrijana Pajić potpisuje scenografiju i kostimografiju ovog djela, dok je za scenski govor zadužena Dijana Marojević. Autor fotografija je Miloš Obrenović, dok je dizajn plakata radio Marinko Lugonja.
Bogojavljenje je rađeno u koprodukciji Nikšićkog pozorišta, Narodne biblioteke Miroslav Luketić Budva i Beo Arta iz Beograda, a nikšićka publika će imati priliku da je odgleda i večeras (utorak 16. septembar) sa početkom u 20 sati. Cijena ulaznice je sedam (7) eura, a biletarnica je otvorena od 8 do 20 sati.