Pozorišna predstava Klara, dogodilo se nešto neočekivano, Scene Maska iz Šabca biće odigrana u Nikšićkom pozorištu u utorak 30. aprila sa početkom u 20 sati. Autori teksta su Aneta i Ivan Tomašević, koji potpisuje i režiju. Uloge tumače: Aneta Tomašević (Klara), Ivan Tomašević (Daneš) i Aleksandra Ristić (Katuša). Predstava je premijerno izvedena polovinom februara 2022. godine i do sada je imala osamdesetak izvođenja i izazvala velika interesovanja i pozitivne reakcije publike, kritike i stručne javnosti. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada i priznanja za kolektivnu i pojedinaačnu igru. Cijena ulaznice je sedam(7) eura. Biletari rade od 10 do 20 sati.
Iz brojnih kritika izdvajamo pisanje RTS, u kojem se navodi da Tomaševići barataju opštim mjestima vezanim za priču o sudbini pozorišnih stvaralaca.
Oni nam predstavljaju bračni par glumaca, nezadovoljnih i zajedničkim životom i vlastitim teatarskim angažmanom, upetljanih u bračni trougao u kojem je i njihova mlada, ambiciozna koleginica, glumčeva ljubavnica, a još više spetljanih rutinom, prezasićenošću, osećajem zamora…
No, ovu naizgled trivijalnu priču o sjaju i bedi teatra grupa glumaca realizuje u formi predstave u predstavi, razvijajući šarmantnu scensku šaradu koja nadilazi banalnost, neposredno lavira između komedijske lakoće i snažnog dramskog naboja, a podrazumeva vrhunsko glumačko umeće, utemeljeno na sposobnosti spontane igre koja ostavlja utisak jednostavne improvizacije iako je ustvari precizno osmišljena i uvežbana.
I možda je upravo u toj gotovo šizofrenoj podeljenosti histriona, u tom dvojstvu prirode teatra – na čemu se bazira igra Anete i Ivana Tomaševića, kao i Aleksandre Ristić – zapravo ključ ove predstave. Možda je u toj dvostrukoj poziciji glumca, simbolično označenoj dvema maskama (nasmejanom i onom koja tuguje), vazda razapetog između svoje privatnosti i uloga koje tumači, a u koje se uvlači poput uljeza, možda se baš tu nahodi i „šifra“ ove predstave koja ukazuje na suštinsku muku glumaca, muku koja, međutim, u isti mah za njih predstavlja i prvorazredni izazov i najveće prokletstvo.
… Jer pozorište je – poručuju autori ove predstave – pre svega i iznad svega igra. U njenom središtu je glumac, ali on nije i jedini učesnik te igre. Pozorište je igra koja u svet glumaca uvlači i život. Teatar je, dakle, igra u kojoj se najdirektnije sudaraju dve stvarnosti – ona kojom gospodari glumac i ona u kojoj je on večiti gubitnik. Tu istinu, uvek banalnu kada se prepriča, no vazda uzbudljivu kada se na pravi način odigra, dobro su pokazali šabački glumci, navodi se u kritici predstave Klara, dogodilo se nešto neočekivano.