Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra gostuje u Nikšićkom pozorištu u srijedu 15. marta, kada će sa početkom u 20 sati izvesti komad USPOMENE NA „CRVENU ZASTAVU“. Cijena ulaznice je pet (5) eura. Biletarnica Pozorišta je otvorena od 10 do 20 sati svim danima, osim nedjelje.
Ovo scensko djelo, kako navodi RTV Kragujevac, proglašeno je za najgledaniju predstavu za prošlu godinu, a njena premijera bila je 3. maja 2022. godine.
Autorski pečat predstave USPOMENE NA „CRVENU ZASTAVU“ dao je kanadsko – srpski dvojac, pisac Milovan Mračević i reditelj Aleksandar Lukač. Scenografiju potpisuje Ana Kolbjanova, kostimografiju Jelena Janjatović, a muziku je komponovao Dragoslav Tanasković Trnda. U predstavi igraju: Čedomir Štajn, Isidora Rajković, Miodrag Pejković, Marina Perić Stojanović, Nikola Milojević, Milica Majstorović, Nadežda Jakovljević, Dragan Stokić, Bogdan Milojević i Avram Cvetković.
Prema pisanju RTV Kragujevac, ovaj komad „suočava prošlost, sadašnjost i predočava budućnost društva koje je proteklih pedeset godina proživelo uspon i sunovrat socijalizma.Komad je paradigma jednog vremena. Kroz priču o fabrici i njenim kadrovima ispričan je i raspad nekadašnjeg giganta i bezbrižnog života u Jugoslaviji. U predstavi su različite generacije postavljene u kontekst eksperimenta. Nekadašnji direktor automobilskog giganta, mentalno je ostao zarobljen u 1985. godini. Kroz virtuelni prozor gleda 35 hiljada radnika, a projekat Jugo Amerika njegov je život koji se sa raspadom fabrike i bukvalno raspada.“
Reditelj Lukač u rediteljskoj knjižici zapisao je: „Pisac Milovan Mračević je prevashodno istoričar koji dramski oblikuje svoja istraživanja. U slučaju Uspomena na „Crvenu zastavu“ on svesno otvara svoje istorijski precizno delo interpretaciji i čitanju koje umnogome zavisi od sećanja. Naravno, zavisno od godišta učesnika ali i posmatrača, ta sećanja su izvorna ili sekundarna, prepričana, anegdotalna, i nadasve nepouzdana. Kao takva, ona paradoksalno dovode u pitanje istorijske činjenice i nameću zaključke o našoj, ne tako davnoj prošlosti, zasnovane na shvatanju naše sadašnjosti. A ta sadašnjost je prevashodno obojena egzistencijalnim strahovima od kojih, barem u ovoj predstavi, nudimo utočište u varljivoj udobnosti nostalgije.“