Izvođenjem predstave „Gospođa Olga“, u koprodukciji beogradskog „Narodnog pozorišta“ i banjalučkog „Narodnog pozorišta Republike Srpske“, večeras – 9. novembra, zatvoriće se takmičarski dio programa 22. „Međunarodnog festivala glumca – Nikšić 2026“.
Ovo scensko djelo, rađeno po tekstu Milutina Bojića, režirao je Jug Đorđević, a dramatizaciju potpisuje Đorđe Kosić. Scenografsko rješenje dala je Dragana Purković Macan, kostimografiju je radila Velimirka Damjanović. Kompozitorka je Nevena Glušica, a za scenski pokret zadužena je Milica Cerović. Dr Dejan Sredojević radio je na scenskom govoru, a dizajneri svjetla Mia Mlinarević i Srđan Savić. Asistent reditelja je Bojan Stević.
U predstavi igraju: Nela Mihailović (Olga Ristićka), Ljubiša Savanović (Advokat Novaković), Slađana Zrnić (Novakovićka, njegova žena), Aleksandar Vučković (Gidra, njihov sin), Iva Milanović (Vuka, Olgina ćerka), Smiljana Marinković (Marija, služavka).
Reditelj Jug Đorđević je u svom autorskom slovu, postavio pitanje kojim problematizuje koliko prećutana ili neizgovorena istina može uticati na to da se smrt počne posmatrati kao blagostanje.
Oduvek mi je bilo teško da formulišem „reč reditelja“ u unapred zadatoj formi. „Reč reditelja“ nosi izvesnu težinu – u odnosu na nju publika, ali i kritika, često vaga da li je ono što je napisano zaista sprovedeno na sceni. Uostalom, reč je oduvek imala težinu. I u Bojićevom komadu, napisanom pre više od jednog veka, upravo je reč ta koja pokreće lavinu. Bilo da je tajna ili javna, izgovorena, prećutana ili zatomljena, jedna jedina reč – na primer: incest, bolest, novac, čast – može skupo da košta likove koji, kao i berberin iz bajke, pokušavaju da svoje tajne zakopaju duboko, nadajući se da iz te rupe neće izrasti zova od tri pruta, lepa i visoka kao stena. Ali šta se desi ako od svih tih tajni, strahova i neizgovorenih istina izraste ne samo jedno drvo, nego čitava šuma i njen korov, koji preplave svet? Šta se desi ako, u tom gustišu, smrt počnemo posmatrati kao blagostanje? Šta onda, zapitao se Đorđević?
U eksplikaciji dramaturga Đorđa Kosića, kroz pitanje žanrovskog određenja „Gospođe Olge“, ona lebdi između građanske drame i komedije. Zbog te odluke, koja pobuđuje čuđenje, možda se nazire odrednica koja počiva u Bojićevom neobičnom smislu za humor.
Šta je, onda, „Gospođa Olga“, ako nije građanska drama? Ako je verovati samom autoru, Bojiću, i njegovom podnaslovu, u pitanju je jedna – komedija! Ovakva odluka autora sa razlogom pobuđuje čuđenje. Uprkos nesumnjivo duhovitim elementima teksta, teško je spojiva ideja komedije i tema incesta, bolesti i ucene – osim možda u nekoj savremenoj, radikalno crnoj komediji, što „Gospođa Olga“, opet, nije. Odgovor je, možda, u Bojićevom neobičnom smislu za humor, ili pre u onome što piše Aristotel: da u komediji gledamo ljude „lošije od nas samih“, i smejemo se njihovim slabostima (kao što se u tragediji ugledamo na likove vrlije od nas). U „Gospođi Olgi“ svakako susrećemo likove slabe, lenje i razmažene, bez moći da prežive jedan dan poštenog rada, bez snage da žive život. Odgovor, možda, leži u frazi koja se više puta ponavlja kroz komad: „Oni se bore protiv svoje krvi, protiv sopstvenog kalupa, sopstvene prirode“ – dakle, genetike. Genetski determinizam je karakteristika naturalističke drame, a ne građanske, između ostalog, opisao je Kosić.
U kritičkom osvrtu „Vrenje loše krvi“ („Radar“, 10. februar 2026) scenarista i publicista Boban Jevtić cijeni da Đorđević izmješta radnju drame iz građanske udobnosti salona u pravu i metaforičnu močvaru (scenografija Dragana Purković Macan), koja na jednostavan, ali efektan način potcrtava složene sile koje određuju naše likove.
S jedne strane, ta ustajalost ne da likovima da se iščupaju iz determinisanosti svojih sudbina, ali s druge strane ona i omogućava skrivanje, kako onog što se zna, tako i onog što se upravo dešava. Ta močvara će nestati kada se stvari budu nazvale pravim imenom, kada iza građanske forme bude razgolićena sva sirovost želja i ambicija, zapisao je Jevtić.
Predstava je imala premijerno izvođenje 10. decembra prošle godine u Banjaluci.