Narodno pozorište Republike Srpske iz Banjaluke izvođenjem predstave „Gospođica“ večeras (10. Novembra) će zatvoriti takmičarski dio programa 19. Međunarodnog festivala glumca – Nikšić 2023. Predstava je rađena po istoimenom romanu Iva Andrića, čiju je dramatizaciju uradila Vanja Ejdus, a dramaturg je Aleksandar Vasiljević. Adaptacija i režija, djela su Đurđe Tešić. Scenografiju je osmislila Dragana Purković Macan, a kostime Ivana Ristić. Kompozitor je Vladimir Pejković, a za scenski pokret zadužen je Emir Fejzić. U predstavi igraju: Slađana Zrnić (Gospođica), Nataša Ivančević (Majka / Narator), Snježana Mišić (Jovanka, gospođa sa šeširom / Rođaka / Narator), Bojan Kolopić (Dajdža Vlado / Ratko Ratković / Glasovi / Narator), Danilo Kerkez(Rafo / Petar Budimirović / Glasovi / Narator), Belinda Stijak (Rezika / Rođaka, Karmensita / Narator), Pavle Pavić (Veso / Pop / Simo / Rođak / Muzičar u kafani / Glasovi / Narator). Posebnu notu komadu daju muzičari Anastasija Marić (violina), Marko Kovačić (kontrabas).
U manjku dramatizacija ovog Andrićevog književnog remek djela, glumica Vanja Ejdus kaže da se odvažila na umjetnički „podvig“ u namjeri da toj noveli „udahne ritam i formu“ koja se njoj „učinila bliskom i potentnom za rad u pozorištu“. Ejdus objašnjava da nije slučajno što je ova priča tako rijetko dramatizovana jer je, prema njenoj ocjeni, jako kompleksna i obuhvata cio jedan život.
„Nema ničeg uzbudljivijeg, nego kada u romanu otkriješ književni lik (toliko tajanstven i toliko strašan, tebi dalek a baš zato intrigantan) i kada te neka neobuzdana sila nagoni da pokušaš da razumeš šta je to što ga pokreće da radi baš ono što je veliki pisac napisao. Moje glumačko biće zaintrigirala je baš ta mračna i strašna Rajka Radaković. Osetila sam njenu duboku tugu i zaglavljenost u sopstvenom slepilu. Zaintrigiralo me je to škrto, bolesno srce koje je potpuno devijantno shvatilo pojmove odanosti i ljubavi. Zaintrigirala me je ta neostvarena ženstvenost koja je prinela žrtvu mrtvom ljubavniku. Zaintrigiralo me je to nesvesno uživanje u tuđoj muci, i ta skamenjenost srca koje se na kraju slomi, nakratko probije do svetlosti ljubavi i ponovo vrati sopstvenoj skamenjenosti i jedinom smislu života, tj. besmislu samoće i otrgnutosti od svega, pa i same sebe. Slepa za sve, a najpre za društveni trenutak u kome se našla, sebična i sama, odana samo sopstvenoj iskrivljenoj uspomeni“, napisala je Ejdus u producentskoj knjižici ove predstave.
Rediteljka Đurđa Tešić ovim scenskim rukopisom poručuje da se nalazimo „u strašnoj pukotini sveta bez pravednosti u kojoj će stradati mnogi i izgubiti svi“:
„Krpež i trpež kuću drže, govori Gospođica Rajka Radaković štedeći strasno i uporno svaki dinar dok teži svom cilju – da stekne svoj prvi milion. To je ono što vidimo iz priče. Ali šta nas toliko privlači njenom karakteru u dramskom smislu? Razmišljam kakva je to sudbina i zašto nas se tiče. Osećam nekakav neobjašnjiv strah. Gospođica podseća na današnje vreme, koje tlači svakoga i u kome nema savesti, u kome svako grabi i snalazi se samo za sebe, u kome je novac postao božanstvo. Razmišljam kakav je to život bez ljubavi, bez samilosti, empatije, život proveden u opsesivnoj strasti za materijalnim, u strahu od bankrota i propasti koje nam društvo nameće? Razmišljam kako nas kapitalizam gura u provaliju bez dna, gde nam je jurenje novca postalo cilj, zapravo, novac postao cilj a ne sredstvo za život i da je takav život magla u kome lupa zgrčeno srce puno bola i u kome poput starog sata koji otkucava vreme ođekuju pitanja…Kuda?… Zašto?“
Pozorišna kritičarka Dragana Bošković iz beogradskih „Večernjih novosti“ ističe da je dramatizacijom Vanja Ejdus „pomalo skrajnutog Andrićevog romana o Rajki Radaković, u čitanju rediteljke Đurđe Tešić i nadahnutoj igri glumaca Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke je anamnezu pomračenja uma zbog tvrdičluka odane kćeri bankrotiranog sarajevskog gazde, pokazala kao kolektivni crni ritual, u kome svako ima udela u krivici.“ Sa citatom Andrića – „Nema nevinih“ iz „Proklete avlije“, Bošković piše da je Ejdus „odolela potpunom prevođenju izvrsne literature našeg nobelovca u dramsku formu, kojoj se i sam pisac opirao. Uvodeći kolektivnog Naratora, autorke, pisac i reditelj su postigle kako scensku lepotu originalnog teksta, tako i autentičnost pojave same Rajke Radaković…“
Pozorišna kritičarka Ana Tasić gostujući u „Kulturnom centru“, nedeljnom magazinu TV RTS, govorila je o vrijednostima predstave „Gospođica“, nakon njene izvedbe u Beogradu početkom februara ove godine. Prema njenoj ocjeni banjalučka „Gospođica“ donosi „novo scensko čitanje Andrićevog romana“, u vještom spoju „narativnog i dramskog, pri čemu je uveden kolektivni narator kao hor“. Ta „specifična naracija upadljivo jača dinamiku igre, gradeći pri tome distancu od realizma, što usložnjava značenja predstave“, istakla je Tasić.