Na sceni Nikšićkog pozorišta večeras (četvrtak 30. novvembar) sa početkom u 20 sati premijerno će biti izvedena duodrama „Pluća“, Dankana Mekmilana, u režiji Andreja Nosova. Uloge tumače Maja Stojanović i Stevan Vuković. Scenografija je djelo Vesne Sušić, a kostimografija je povjerena Mariji Marković. Dizajner svjetla je Nemanja Calić, a izvršna producentica je Milica Burić.
Umjetnički direktor Nikšićkog pozorišta, Janko Jelić ističe da ovaj tekst Mekmilana je kontekstualno aktuelan do onog najvišeg satiričnog nivoa i van konteksta univerzalan po tragikomičnim i vječito neriješenim pitanjima muško-ženskih odnosa i percepcijama „malog“ čovjeka prema „velikim“ pitanjima. Uostalom, čini nam se da je to upravo ono po čemu će nas pamtiti i kao generaciju i u pozorištu i van njega. Zato mnogo očekujemo od ove predstave i zaista joj se radujemo“ poručuje Jelić uoči premijere.
Reditelj Andrej Nosov koji u dosadašnjoj karijeri bilježi i dvadeset nagrađivanih i dugo igranih predstava u pozorištima u Srbiji i regionu, u najavi nikšićke verzije „Pluća“ naglašava da je ova drama izuzetna prilika da se zapitamo: Kako i zašto donosimo neke odluke u našim malim i prolaznim životima?
Mladi par razmatra roditeljstvo. Oni su spremni da budu sledeća generacijaroditelja, boljih od naših, ali ih politička anksioznost, užasna vremenskaprognoza i surovost današnjeg sveta značajno plaše. Pitanja su – kako imati decuu svetu na koji svakodnevno kukamo i nemoćni smo da ga menjamo – da li imamo prava dazarobimo nove generacije u starim problemima i licemerju sveta i poretka koji živimo –ili će možda baš ta naša deca spasiti polarne medvede i obezbediti mir na svetu?
Pred nama je predstava koja se ne koristi pozorišnim (spoljnim) sredstvima u onoj meri u kojoj bismo očekivali. Trudili smo se da poštujemo planetu, da gajimo i čuvamo biljke i životinje, da činimo stvari održivim. Gotovo sve što koristimo je neko već koristio, ništa nije novo. Morali smo da se snalazimo, da tražimo dalje od očiglednog i većodređenog i da taj „redimejd“ pristup osvojimo. Međutim, nismo skroz uspeli da radimo bezstruje i bez puno različitog otpada i energije koju svakodnevno trošimo. Ipak, pozorištene može baš daleko od sveta i zajednice u kojoj živimo. Trudili smo se da zaronimo unutra,u naše odnose i naše strahove i da progovorimo o nama. Baš sad, tu i ovde i baš takvikakvi smo, bez foliranja, zapisao je Nosov u kataloškoj knjižici predstave.
Naši likovi potroše oko 400 hiljadasati na razmatranje tema i dilema bez velikih rezultata. Kažemo da smo dobri ljudi, aveliko je pitanje kako će o nama govoriti za dve ili tri stotine godina. Važno je da sepitamo, kaže ona. On misli da ne bi trebalo da svi imamo decu – i tako sa bitke za bebe,idemo u bitku za roditelje, pojašnjava Nosov, uz zahvalnost ekipi predstave na radosti stvaranja i borbi za pozorište koje nas se tiče.
Izvod iz biografija Mekmilana i Nosova:
Dankan Mekmilan (1980) je engleski dramski pisac i reditelj. Njegova najznačajnijadjela uključuju drame Pluća, Ljudi, mjesta i stvari, Svaka divna stvar, Čudovište kao i dramatizaciju romana Džordža Orvela 1984 sa Robertom Ajkom. Mekmilan se u svojim komadima bavi modernim sociopolitičkim temama. Svoju praizvedbu “Pluća” su imala u Studio Theatre u Vašingtonu 2011. godine i od tada su doživjela 40 produkcija na mnogim
pozorišnim svjetskim scenama. Neke od najžnačajnijih su produkcija West End u pozorištu Old Vic, sa Met Smit i Kler Foj. U regionu, „Pluća“ su imala premijeru u EHIT Teatru u Zagrebu, Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani i Teatru Madlenianum u Beogradu.
Andrej Nosov (1983) je završio pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u
Beogradu i masterirao na Akademiji za pozoršte Univerziteta umetnosti u Amsterdamu.
Režirao više od dvadeset nagrađivanih i dugo igranih predstava u pozorištima u Srbiji
i regionu. Osnovao i vodi Hartefakt, nezavisnu pozorišnu produkciju i umetničku
fondaciju.